Mini golf - o sportu




MINI GOLF

Mini golf je relativno nova sportska disciplina koja se počela razvijati u drugoj polovini 19. veka. Intenzivno se počinje širiti svetom od '30.-ih godina prošlog veka.
Mini golf ili, preciznije minijaturni golf, zapravo je umanjena verzija golfa a njegov najčešći naziv  potiče od švedskog brenda "Minigolf" (posebne vrste opreme za minijaturni golf). Česti nazivi za ovu sportsku disciplinu su i "ludi golf", "patuljasti golf", "ekstremni golf", "avanturistički golf" itd.

U minijaturnom golfu, kao i u standardnoj verziji ove igre, osnovni cilj je ubaciti lopticu u za to predviđenu rupu a igrač, umesto protivnika, ima zadatak da savlada teren. Oprema je takođe veoma slična; osnovna rekvizita i u ovom golfu su loptice i palice.

Najveća razlika u odnosu na standardni golf su dimenzije terena za igru. Za razliku od velikih travnatih terena koji se rasprostiru i na nekoliko četvornih kilometara, mini-golf se "smešta" na minijaturne prostore na kojima je put koji loptica mora preći od početne tačke do rupe dugačak svega nekoliko metara.

Iako danas postoji službena Međunarodna mini-golf federacija (WMF) a minigolferi imaju priliku učestvovati na raznim međunarodnim takmičenjima, profesionalizam u smislu mogućnosti da se ovim sportom osobe bave kao jedinim poslom još uvek nije zaživeo. Najveće nagrade na međunarodnim turnirima iznose oko 5000 USD a sam sport nije jako medijski eksponiran.
Ipak, upravo sve ovo zajedno s činjenicom da je mini-golf, za razliku od golfa, daleko pristupačnija aktivnost, pretvorilo je minijaturnu verziju golfa u izuzetno popularnu rekreativnu aktivnost a mini-golf tereni izuzetno su čest sastavni deo turističkih i sportskih kompleksa. Takođe, za razliku od golfa, mini-golf može se igrati i u zatvorenom.

Sva takmičenja koja odobrava WMF slede standardna pravila a dizajn igrališta proverava se pre izdavanja odobrenja kako bi se utvrdilo zadovoljava li uslove takmičenja.
Dok je polja za igru 18 jednako kao i u golfu, podloge na kojima se igra bitno se razlikuju od standardne igre. Prema važećim pravilima WMF-a, tri su vrste podloge na kojima se može održati takmičenje u mini-golfu:

- beton (skraćenica je "B")
- eternit (odnosno vrsta cementa, skraćenica je "E", osim u Švedskoj gde se koristi oznaka "EB")
- filc (sloj posebne zelene filcane podloge kojom se presvlači minigolf polje; skraćenica "F" ili "SFR")

Sem ovih kategorija, postoji i i MOS (Minigolf Open System)  koji obuhvata sve minigolf terene koji svojim karakteristikama izlaze iz okvira prethodna tri standarda.

Najveći uspeh u ovom sportu, 18 rupa savladanih sa svega 18 udaraca, do sada je, bar prema službenoj evidenciji, postiglo preko hiljadu osoba. Svi ovi rezultati postignuti su na podlozi od eternita (cementa). Na službenim turnirima koji se organizuju na terenima prekrivenim filcom ili na betonu, ni jednom nije zabeležen ovakav rezultat.

Mini golf