Pilates - o sportu




Pilates je naziv za sistem fizičkog treninga kog je početkom XX. veka u Nemačkoj osmislio Jozef Pilates.
Pilatesova ideja bila je da stvori sistem vežbanja u kom mišiće kontroliše um zbog čega ova tehnika predstavlja vrlo privlačnu kombinaciju istočnjačkog i zapadnjačkoig pristupa vežbanju. Program se fokusira na mišiće koji pomažu održavanju ispravne posture i predstavljaju oslonac za kičmu. Još konkretnije, pilates podučava svesnosti o dahu, skladnom stavu kičme i jačanju mišića torza.

Verujući da su mentalno i fizičko zdravlje usko povezani i međuzavisni, Pilates je predlagao nekoliko preciznih pokreta koji bi ljudima pomogli da povrate zdravlje jačanjem, istezanjem i stabilizacijom ključnih mišića tela. Ovakav pristup, naglašavanje uma kao kontrolora fizičkog tela i cilj za kojim se vodio doveli su do toga da pilates svoj sistem nazove - Kontrologija. Ipak, ime koje je nameravao dati svojoj tehnici brzo je zamenilo njegovo prezime pa je, umesto Kontrologija, tehnika  postala jednostavno - pilates.

U samo 100-injak godina od kako je nastala, ova tehnika se prometnula u jednu od najpraktikovanijih tehnika oblikovanja tela a zvanični podaci kažu da je 2005. godine na svetu bilo 11 miliona ljudi koji se bave pilatesom i čak 14 000 registrovanih učitelja pilatesa samo u SAD.


U literaturi se često spominju tzv. principi pilatesa koji za cilj imaju uravnoteženje celog tela.To su: ispravan stav, centriranost, koncentracija, kontrola, preciznost, dah (disanje) i tečan (fluidan) pokret. 
U jako kratkim crtama, cilj ove tehnike je savršena fuzija tela i uma.

Tokom praktikovanja i učenja pilatesa, svakom od principa pridaje se jednaka važnost a cilj savladavanja svakog principa su usavršavanje kompletne spremnosti i usaglašenost tela i uma.

Od ključne važnosti je ispravan stav koji, sem što omogućava ispravno izvođenje vežbi, ujedno smanjuje i opasnost od povreda. Ispravan stav postiže se pravilnim postavljanjem pojedinih delova dela a zatim i aktiviranjem mišića koji pomažu u održavanju ispravnog stava.

Stav prati ispravno disanje. Jozef Pilates je verovao da, ukoliko se uspostavi ispravna cirkulacija krvi u organizmu, krv može probuditi sve ćelije i olakšati borbu sa štetnim tvarima. ali, kako bi krv imala snagu potrebnu za pročišavanje organizma, ona se mora očistiti od otrovnih gasova i "napuniti" kiseonikom. U tu svrhu, pilates postavlja ispravno disanje kao neophodan elemenat kvalitetne vežbe. Disanje koje se praktikuje u pilatesu je duboko lateralno disanje pri kom se vazduh inhalira duboko ka zadnjem i bočnim delovima grudnog koša.

Ove ključne elemnte prati i aktivacija velike grupe mišića koja obuhvata abdomen, niže delove leđa, kukove i stražnjicu. U pilates tehnici vežbanja, smatra se da sva energija kreće upravo iz tog dela tela i širi se dalje organizmom.Sem tokom vežbanja, smatra se da je upravo ovaj deo tela važno ojačati i konstantno kontrolisati kako bi se na njega mogli osloniti u svakom trenutku.

Pilates ujedno zahteva i snažan i jasan fokus. Svaka aktivnost tela zahteva aktivaciju pojedine grupe mišića i pojačanu kontrolu određenog dela tela. Početnicima se savetuje da prvo nauče slušati svoje telo i posmatrati ga kao i da se u početku orijentišu na osnovne, blage pokrete i kontrolu disanja.
Ideja kontrole mišića među ostalim naglašava upravo važnost jasnih i osveštenih pokreta.

Pokret u pilatesu mora biti tečan ali, jednako tako, ceo proces vežbanja treba teći ujednačenim ritmom i bez naglih prekida. Zbog toga je vežbanje organizovano kao neprekinuti sled pojedinačnih vežbi koje su međusobno povezane adekvatnim prelazima.

Pilatesova originalna zamisao bila je da se ova tehnika praktikuje na  podlošcima za vežbanje ali je u sistem uneo i nekoliko pomagala koja praktikantima treba da pomognu da oprirode tehniku.  Neka od pomagala koja se koriste su: "reformer", "visoka stolica", "ispravljač kičme" itd.  Moderna verzija pilatesa donela je i nova pomagala kao što su lopte različitih veličina, rastezljive trake i slično.